7. разред

1. СИНТАГМА

Путујем на лепи плави Јадран.

Реч синтагма потиче из старогрчког језика и изведена је од глагола sintaco, што значи слагати, уређивати. Реч је значила склоп, спој, састав. Данашњи атински трг назива се СИНТАГМА.

СИНТАГМА је спој двеју или више речи које су међусобно повезане и које се понашају као јединице синтаксичког система.
Синтагма у реченици може вршити службу:
-СУБЈЕКТА
Наше мало маче се изгубило.
-ОБЈЕКТА
Кошаркашку утакмицу организује VIII2.
-ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ
Идем у Париз почетком маја.
-ИМЕНСКОГ ДЕЛА ПРЕДИКАТА
Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло малијех очију.

САСТАВ СИНТАГМЕ

Прочитајте следећу реченицу и покушајте да пронађете синтагму.

Туристи долазе у наш прелепи бели град.

Када пронађете синтагму, покушајте да одредите главну реч синтагме.
Главна реч синтагме је центар синтагме и без ње синтагма не би постојала.
У датој реченици запажамо синтагму наш прелепи бели град. Центар синтагме је реч град.

У овој синтагми запажамо и речи: наш, прелепи и бели. Ове речи ближе одређују главну реч и називају се зависни чланови синтагме. Обично су то придеви или придевске заменице. Зависни чланови зависе само од главне речи, међу собом су равноправни.

ВРСТЕ СИНТАГМИ

Врста синтагме зависи од главне речи. Главна реч у синтагми може бити: именица, придев, прилог или глагол у неличном глаголском облику.
Синтагме могу бити:
• ИМЕНИЧКЕ
• ПРИДЕВСКЕ
• ПРИЛОШКЕ
• ГЛАГОЛСКЕ

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА
У именичкој синтагми главна реч је именица.

Како одређујемо главну реч?
Главна реч је она реч без које синтагма не би постојала.

ПРИДЕВСКА СИНТАГМА
У придевској синтагми главна реч је придев.

ПРИЛОШКА СИНТАГМА
У прилошкој синтагми главна реч је прилог.

ГЛАГОЛСКА СИНТАГМА
Глаголска синтагма је она синтагма у којој је главна реч глагол у неличном глаголском облику.

—————————————————————————————————————————————–

2. ОДНОСИ МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА.

Као што речи ступају у међусобне односе, тако и просте реченице ступају у међусобне односе у сложеној реченици. Однос међу независним реченицама у сложеној реченици је исти као однос паралелних реченичних чланова. Односи међу независним предикатским реченицама у сложеној могу бити: саставни, раставни, супротни, искључни и закључни.

Саставни односи јављају се у независним предикатским реченицама чије су радње паралелне или се надовезују једна на другу. Повезане су у један сагласан низ.

Бака седи крај пећи и плете џемпер.

Певам и играм.

Нисам га видела нити чула.

Главни везник за обележавање овог односа је и, а остали су ни, нити, па, те.

Код независних предикатских реченица у саставном односу везник може бити изостављен. У тим случајевима обавезно се пише запета.

Бака седи крај пећи, плете џемпер и слуша музику.

Певам, играм и свирам.

У саставном односу нема потребе да се запета пише испред везника и, док се испред везника ни, нити, па, те може писати. Ако је везник изостављен, запета је обавезна.

Раставни однос међу суседним независним предикатским реченицама настаје када су предикатима означене различите радње од којих ће се само једна извршити или је могућа само једна.

Или ћу ићи у биоскоп, или ћу шетати.

Или купи алат, или остави занат.

Воља ти дођи, воља иди.

Главни везник за обележавање овог односа је раставни везник или, остали су било и воља.
Запета се пише када се везник или понавља у реченици, а у осталим случајевима се углавном не пише.

Супротан однос међу независним реченицама у сложеној подразумева супротност садржине суседних реченица.

Певам често, али немам добар глас.

Брат увек говори, а сестра стално ћути.

Нисам пао на испиту, већ сам одустао.

Везници за обележавање супротног односа су: а, али, већ, него. Запета се обавезно пише испред свих супротних реченица.

Искључни односи јављају се у предикатским реченицама у којима се садржај друге реченице издваја, искључује из целине коју означава прва реченица.

Сви су слушали наставника, само је Марко гледао кроз прозор.

Сви су певали, једино је Тијана играла.

Све је спремно за свечаност, само што цвеће није стигло.

Овај однос се обележава везницима, односно везничким спојевима: само, једино, осим, само што, једино што и осим што. Искључни однос се обавезно обележава запетама.

Закључни односи јављају се у независним предикатским реченицама у којима се другом реченицом износи закључак који проистиче из прве реченице.

Све знам, положићу испит.

Добро сам научио, сигурно ћу положити испит.

Доста сам учио, вероватно ћу положити испит.

Овај однос се не обележава везницима, већ речцама: дакле, сигурно, свакако или изразом према томе. Закључни однос се обавезно обележава запетама, а некада може двема тачкама или тачком и запетом.