5. разред

ПАДЕЖИ

Падежи су различити облици једне променљиве речи. Падежима се означавају различити односи у које именске речи ступају у реченици. У српском језику има седам падежа у једнини и множини. Промена речи по падежима зове се деклинација.

По односу према осталим речима у реченици у падежном систему разликују се независни и зависни падежи.

Независни падежи могу стајати самостално у реченици и не зависе од других речи. Независни падежи су номинатив и вокатив. Номинатив и вокатив увек се употребљавају без предлога.

Зависни падежи не могу стајати самостално. Јављају се са предлозима и без њих.

Номинатив

Номинатив је основни облик именице. Добијамо га на питање КО? или ШТА?

Примери:

ПРОЛЕЋЕ је дошло.

СУНЦЕ нам се осмехује.

ДРВЕЋЕ је озеленело.

ОН је дошао.

БАКА има пса.

ПЕТАР воли колаче.

Генитив

Генитив је зависан падеж. Најчешће означава припадност, порекло или део нечега. Добијамо га на питање КОГА? или ЧЕГА?.

Може се употребити с предлозима или без њих.


Примери:

Снег је покрио врх ПЛАНИНЕ.

То је хаљина моје СЕСТРЕ.

Небо БЕОГРАДА је данас сиво.

Дај ми парче ХЛЕБА.

Предлози: од, до, из, без, код, у, за, са, око, пре, после, преко, због, ради, услед, изнад, испод, испред, између, иза.

Датив

Датив је зависан падеж. Најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или усмереност (појам у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?. Употребљава се с предлозима или без њих.

Примери:

Идем ЛЕКАРУ.

Идем СЕСТРИ на село.

Даћу БРАТУ переце.

Акузатив

Акузатив је зависан падеж. Најчешће означава појам који трпи радњу. Добијамо га на питање КОГА? или ШТА?. Употребљава се са предлозима или без њих.
Примери:

Децо, отворите ПРОЗОР!

На улици сам видео ВИСОКОГ ЧОВЕКА.

Јуче сам правила ТОРТУ.

Код именица мушког и средњег рода (које означавају ствари и појаве) акузатив је једнак номинативу.

КО? РУЧАК је одличан . ( номинатив)…….. Појели смо РУЧАК. КОГА? ( акузатив)

ШТА? АВИОН лети. (номинатив)……….Видео сам АВИОН. ШТА? (акузатив)

Предлози: кроз, низ, уз, на, о, по, у, мимо, међу, над, под, пред, за.

Вокатив

Вокатив је независан падеж у којем стоји име оног кога дозивамо или коме се обраћамо. Добијамо га када употребимо узвик ХЕЈ! уз неко име. У писању се обавезно одваја запетама.

ПЕТРЕ, ово си одлично написао!

Хеј МАЈСТОРЕ, отвори задња врата.

ЈЕЛЕНА, одлично си урадила задатак и добила си петицу.

Инструментал

Инструментал је зависан падеж који најчешће означава друштво или средство. Добијамо га на питање С КИМ(Е)? или ЧИМ(Е)?. Употрeбљава се с предлозима или без њих.

Примери:

Учим са ДРУГОМ.

Са ДРУШТВОМ идем на летовање.

Писмени задатак пишем ПЕНКАЛОМ.

Предлози: међу, над, под, пред, с(а), за.

Напомена: Када инструментал означава средство, оруђе или предмет радње, предлог с(а) се не сме уз њега употребљавати.

На пример:
– возити се аутобусом, писати оловком, нацртати руком;

– путовати са сестром, разговарати с људима, ручати с другом.

Локатив

Локатив је зависан падеж који најчешће означава место. Добијамо га на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ?. Употребљава се увек с предлозима.

Примери:

За време летњег распуста био сам НА МОРУ.

Купао сам се на базену док је моја мама седела У СОБИ и читала књигу.

Одмарали смо се и седели НА КЛУПИЦИ.

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАТИВА И ЛОКАТИВА

ДАТИВ: Ана иде ка СТОЛИЦИ.

ЛОКАТИВ: Ана седи НА СТОЛИЦИ.

Датив означава правац кретања, а локатив место.

Предлози: у, о, на, по, при, према.


**********************************************************************************************

СЛУЖБА (ФУНКЦИЈА) РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ

ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: предикат и субјекат

Предикат

Предикат означава радњу у реченици, стање, збивање или особину. Предикат је централни члан реченице јер сам може представљати реченицу (Трчи.) и отвара могућност другим речима да се укључе у реченицу (Марко чита.).

Врсте предиката:

Глаголски предикат је онај чију функцију врши глагол у личном облику.

Марко чита.

Именски предикат се састоји од помоћног глагола јесам/бити и именске речи.

Јелена је лепотица.

Именски предикат састоји се из два дела:

-глаголски део предиката

-именски део предиката

На пример: Ти си добра.

Предикат: си добра

Глаголски део предиката: си

Именски део предиката: добра

Именски делови предиката могу бити све именске речи:

-именице: Она је девојчица.

-придеви: Он је вредан.

-заменице: То је моје.

-бројеви: Она је пета.

Предикат може бити прост и сложен.

Прост предикат

Прост глаголски предикат састоји се од једног глагола у личном облику.

Марко црта веверицу.

Сложен предикат

Сложен глаголски предикат састоји се од два или три глагола.

Марко је почео да црта веверицу.

Сложени предикат настаје онда кад први глагол нема потпуно значење и он се мора допунити другим глаголом. Глаголи непотпуног значења су: почети, престати, наставити, завршити (означавају фазу у процесу радње) и моћи, желети, морати, хтети, смети (означавају став говорног лица).

Субјекат

Субјекат показује ко врши радњу. У служби субјекта могу бити: именица, именичка синтагма и заменица.

Граматички субјекат је прави субјекат и стоји у номинативу.

Марко црта.

Логички субјекат означава појам о којем се у реченици говори и стоји у неком другом падежу:

-генитиву: На улици нема људи. (Људи не пролазе улицом.)

-дативу: Мари је стигло писмо. (Мара је добила писмо.)

-акузативу: Страх те је. (Ти се бојиш.)

Зависни реченични чланови

Објекат

Објекат је зависни реченични члан. Објекат трпи радњу.

Јелена пише песму.

У функцији правог објекта обично се налази именица, именичка синтагма или заменица у акузативу без предлога.

Видео сам МАРКА. Упознао сам И ЊЕГОВУ СЕСТРУ. Срео сам ИХ јуче.

Ако се у функцији објекта налази именица у неком другом падежу, објекат се назива неправи. У служби неправог објекта могу бити:

-генитив (Сећам се ЗИМОВАЊА.)

-датив (Понећу друговима ВОЋА.)

-акузатив са предлогом (Мисли на МЕНЕ.)

-инструментал (Стално се бавим ПИСАЊЕМ.)

-локатив (Причај ми о КЊИЗИ.)

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су група речи или једна реч у реченици којима или којом изражавамо околности у којима се врши глаголска радња означена предикатом. Постоје следеће врсте прилошких одредби:

-за време: Марко пева песму сваки дан.

-за место: Марко пева песму у својој соби.

-за начин: Марко пева песму са задовољством.

-за узрок: Марко изостаје због болести.

-за намену: Марко је отишао у Беч ради школовања.

Атрибут

Атрибут ближе одређује значење именице.

Насликао сам ЛЕП пејзаж.

Функцију атрибута врше придеви, придевске заменице, именице и бројеви.

-Придеви: ВРЕДАН ђак, СРЕБРНА наруквица…

-Придевске заменице: ОНАКВА оловка, ВАША кућа…

-Редни број: ДРУГИ такмичар, ПЕТИ прозор …

-Именице: дворци Лоаре,кретање ка циљу, јурњава улицом, рад по дану…

Апозиција

Апозиција је именички додатак који помоћу нових речи казује оно што значи именица уз коју стоји. Циљ апозиције је да истакне карактеристичну особину појма ком се додаје. Апозиција се слаже у падежу са именицом уз коју стоји.

У говору се издваја паузама, а у писању зарезима.

Ненад Марковић, ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ, оричао нам је о каменом добу.

Кроз Београд, НАШ ГЛАВНИ ГРАД, теку Сава и Дунав.