Прочитај текст који се односи на књигу Дечји кувар Катрин Либо. Одреди којој врсти неуметничког текста он припада.

Зашто креативност не бисте показали и у кухињи? Желите ли да ваша деца постану спретни кувари? Уз помоћ рецепата у сликама, које приказују сваки део поступка припремања хране, ваши мали кувари ће с лакоћом зготовити чорбу од парадајза, шпагете, сладолед у облику кловна и друге чаробне специјалитете.

Текст је:

Прочитај текст. Обрати пажњу на то због чега аутор у њему користи термине.

Постоје, у ваздуху који дишемо, такозвани инертни гасови. Носе необичне грчке називе ученог порекла који значе „Нови”, „Скривени”, „Неактивни”, „Странац”. Заправо су толико троми, толико задовољни својим стањем, да не учествују ни у једној хемијској реакцији, не комбинују се ни са једним другим елементом, и баш због тога су вековима били незапажени: тек 1962. године, један хемичар, после дуготрајног и надљудског труда, успео је да примора „Странца” (ксенон) да се накратко сједини са изузетно грамзивим и живахним флуором.[...]

Оно мало што знам о својим прецима, зближава их са овим гасовима. Нису објективно сви били инертни, јер им то није било дозвољено: били су, односно морали су да буду, прилично активни, пре свега да би зарадили за живот, а и зато што је владало извесно морално начело према којем „онај ко не ради, не једе”; али су несумњиво били инертни у души, расположени за непристрасно мудровање, проницљив разговор, елегантну расправу, узвишену и неосновану.
(Примо Леви, Периодни систем)

Аутор у овом тексту користи термине да би:

Погледај страницу књиге и одреди ком делу књиге припада.

Пековић, Слободанка, „О клетви”, Расковник, Београд, лето 1970.
Пермяков, Г. Л. (ред.), Паремиологические исследования, Москва 1984.
Петровић, А., Деца у схватању нашег народа, Библиотека ЦХЗ, Београд 1940.
Петровић, В. К., „Неколико листића из народне педагогије”, Учитељ 3–5,
Београд 1897–1898.
Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи СЕЗ, 26, САН, Београд
1948.
Петровић, П. Ж., „Крсно име”, у: О крсном имену (Зборник), „Просвета”,
Београд 1985.
Пећо, Љ., Обичаји и веровања из Босне, СЕЗ, 32, СКА, Београд 1923.
Пенушлиски, К., „Наречниците во македонското народно творчество”,
Работата на 13. конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија, Скопје 1968.
Pešić, Radmila i Nada Milošević-Đorđević, Narodna književnost, „Vuk Karadžić”,
Beograd 1984.
Пирх, О. Д., Путовање по Србији у години 1829, „Просвета”, Београд 1983.

Наведена страница је део:

Означи текст који је пример за техничко приповедање.

Прочитај наведене текстове и одреди шта се може сазнати из оба текста.

Текст 1
Медвед је медвед зато што је „медојед”, што једе мед. Зна се да медвед није само медојед; кад нема меда, он је „свејед”: биљојед и месојед. Па ипак, медвед је у свим словенским језицима назван по меду, који од све хране највише воли да једе. А у старој постојбини Словена, тамо у шумама иза Карпата, тамо је било много меда. Није само медвед – медвед. И човека понекад назову медведом – ако је крупан, или ако је груб, неспретан, трапав, трунтав и незграпан.

Текст 2
Медвед ијек. медвјед (дијал. ијек. међед) м 1. зоол. у мн.: породица сисара Ursidae, крупне звери здепастог, незграпног тела, густог кудравог крзна, ситних очију, малих ушију, кратког репа и снажних канџи на прстима, чије различите врсте живе највише у шумама Европе, Азије и Америке (у нашим крајевима мрки медвед Ursus Arctos). 2. фиг. презр. незграпан, трапав, одн. неотесан, ограничен, глуп човек.

Из оба текста може се сазнати:

Желећи да задиви уредника дневних новина, младић на пракси је за рубрику Догодило се у нашем граду написао краћи текст о збивању у аутобусу. Међутим, уредник је одбио да објави текст и прекорио је младића зато што је писао неодговарајућим функционалним стилом.

У време кад се ружичасти прсти зоре почну да осипају борама, ја попут брзе стреле улетех у један аутобус моћна стаса и с очима побеснелог бика који је ишао кривудавом стазом. Одједном осетих, соколовим оком и чулом Индијанца у ратној заседи, присуство једног младића чији је врат био дужи од врата брзоноге жирафе, а чији је меки филцани шешир био украшен плетеном траком. Нечисте душе и уста окужених јефтином пастом за зубе, младић се обрати другом путнику: – Има се утисак, знате, да ме намерно газите по ногама!
(Рејмон Кено, Стилске вежбе)

Чиме се одликује одбијени текст?

Прочитај понуђене текстове. На основу датих података закључи која је тврдња тачна .

Путницима који користе градски превоз за израду повластице за превоз потребно је:

За запослене: оверена потврда од предузећа у којем је особа запослена, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде карте. Месечна маркица за ову категорију путника може се купити само организовано преко предузећа – не може да је купи појединац. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За пензионере: фотокопија личне карте, чек од последње пензије, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде повластице. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За ђаке: потврда која се преузима на киосцима ЈГСП или интернет страници предузећа, попуњена траженим подацима и оверена у школи, једна фотографија особе за коју се израђује повластица, новац за трошкове израде повластице и здравствена књижица или лична карта на увид. Захтеви за израду повластице предају се на киосцима за продају маркица. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За незапослене грађане: фотокопија личне карте, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде повластице. Цена израде повластице је 560,00 динара.

Које су тврдње тачне?

Прочитај кратке одломке из биографија Иве Андрића, Јована Дучића и Милана Ракића. На основу датих података закључи да ли је тврдња у табели тачна или нетачна.

АНДРИЋ, ИВО (1892–1975) сматра се најзначајнијим српским писцем XX века. Рођен је у близини Травника, а детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Сарајеву, а студије у Грацу. У раздобљу између 1921. и 1941. радио је у дипломатској служби, у представништвима у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину.

ДУЧИЋ, ЈОВАН (1872–1943) био је песник, есејиста и путописац. Преокрет у његовом животу настао је 1899, када је напустио Мостар и отишао на студије у Женеву. Након завршетка студија улази у дипломатију. По избијању Другог светског рата одлази у САД, где је и умро. Имао је жељу да буде сахрањен у родном Требињу. Tа његова жеља је испуњена тек 2000. године.

РАКИЋ, МИЛАН (1876–1938) потиче из угледне београдске породице, у којој је рано стекао широко образовање и из које је понео интелектуалне склоности. Студирао је право у Паризу, а по повратку у земљу убрзо је ушао у дипломатију. Био је у дипломатској служби у Приштини, Скопљу, Солуну, Копенхагену, Софијии Риму.

Означи тачне тврдње.

У ком делу књиге можеш пронаћи списак појмова и бројеве страна на којима су ти појмови употребљени?

Прочитај текст. У тексту постоји фуснота.

Војислав Илић је наш први песник модерне, парнасовац1, који је у последњим годинама певања наслутио симболизам. Својом поезијом утицао је на српске песнике с краја XIX и почетка XX века.
Пут којим је Војислав Илић дошао до свог песничког израза био је посебан. Он се није угледао на неког од тадашњих француских песника – парнасоваца, јер су интересовања за парнасовце, први преводи и коментари њихове поезије код нас наступили касније. Учитељи Војислава Илића били су руски песници романтизма.

____
1Парнасовци – (назив узет према брду Парнас у Грчкој, које је по предању било место бога Аполона и његових девет муза, заштитница уметности и науке) представљају групу песника који су сарађивали у заједничким збиркама под насловом Савремени Парнас, од којих је прва објављена 1866. године у Француској.

Допуни реченицу: Коришћење фусноте најчешће је одлика _____________ стила.