Да имам чаробни штапић

Ми, деца, имамо многобројне жеље. Неке од њих се могу остварити, а неке не могу. О остварењу неких жеља можемо само маштати. Сва деца то често раде, па и ја.

Веома танак, сребрне боје, са звездицом која сија… О, да, то је мој чаробни штапић. Једним покретом моје руке ствара се нови свет у ком сам ја здрав и могу да пијем воде колико хоћу. У том свету болести не постоје и сва деца су срећна. Уместо кише, падају слаткиши. Родитељи не иду на посао него проводе време са својом децом играјући се. И даље машем штапићем, стварам чаробни свет у коме влада осмех и све је лепо.

Чујем цвркут птичице, не желим да отворим очи, али зраци сунца се пробијају кроз ролетну. Будим се у соби клинике, схватам да је све био сан и да штапић не постоји.
(Лазар Степановић, 5. разред)