Учим у школи, играм се у школи, живим у школи…

Школовање…веома битан период живота. Свет би био тако досадан да нема школе. Многи кажу да се човеково богатство мери знањем. Често мислим како су у праву.

„Од колевке, па до гроба, најлепше је ђачко доба“. Чувена пословица. Свака старија особа ће потврдити тачност тога. Зато и идемо у школу у којој стичемо нова знања, дружимо се, одрастамо. Поносим се што сам ученик. Одличан сам ђак. Низали су се дани и године. Време је протекло и већ смо дошли у осми разред. Уживам дружећи се, обожавам све шале и доживљаје којих је сваког дана много. Много смеха и неки напети тренуци, некад страх, све то обележава школовање. Толико пута нам срце задрхти, што због среће, понекад због бола, понекад због страха коју ћемо оцену добити. Све је то саставни део живота. Пуно смешних ситуација,све лепоте због првих лептирића у стомаку…Некад смо били уплашени, некад тужни, али најбитније је да смо све заједно проживели. Никад не бисмо успели да једни друге нисмо подржавали, то је најбитније. Пријатељство за цео живот се стиче у школи, али и прве симпатије…

Нека неко каже да школа није лепа! Школа је прелепа установа где стичемо нова знања, а од тога нам зависи будућност – хоће ли бити светла или не. Ако мене питате, завршите школу и будућност ће вам сигурно бити светла.

(Гордана дрманић, 8. разред)