8. разред

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ


Реченице по саставу делимо на просте и сложене. Сложена реченица је састављена од две или више простих реченица. Проста реченица је реченица која садржи један глагол у личном глаголском облику.

Предикатска реченица је реченица образована помоћу глагола у личном глаголском облику у служби предиката. Предикатском реченицом означава се нека радња, збивање, процес, стање и сл. Предикатске реченице се деле нa независне и зависне предикатске реченице.
Независне реченице су оне реченице које могу да стоје самостално, односно да саме исказују неку поруку.

Зависне реченице су оне реченице које не могу да стоје самостално, већ су део друге предикатске реченице или синтагме. Оне не остварују функцију у реченици, већ имају функцију секундарног члана, а најчешће имају функцију атрибута, објекта или прилошке одредбе.
У зависној реченици просте реченице су повезане по значењу. Главна реченица је она од које зависи једна или више зависних реченица у сложеној.

Зависна реченица допуњује значење главне реченице тако што врши функцију реченичних чланова.

Према значењу зависне реченице се деле на: изричне, односне, поредбене (начинске), месне, временске, узрочне, последичне, допусне, условне и намерне.

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ


Изричне реченице


Изричне реченице изричу садржај глагола говорења, мишљења, опажања и осећања, који су предикати у главној реченици. Ти глаголи траже допуну како би могли да искажу садржину онога што се говори, мисли и осећа. Та допуна предикатима главне реченице су изричне реченице и врше функцију објекта.

Осећам како долази пролеће.

Верујем да ће положити испит.

Изричне реченице се обележавају везницима да и како. Добијају се на питање Шта?.

Видео сам да је дао гол.

Зависноупитне реченице су посебан тип изричних реченица. По облику су исте као независне упитне реченице, али немају упитно значење, већ имају значење објекта прелазних глагола главне реченице и пишу се са тачком на крају.

Родитељи су ме питали да ли хоћу да се упишем у гимназију.


Односне реченице


Односне реченице се својом садржином односе на неки појам из главне реченице или на садржај целе главне реченице и ближе га одређују. Обележја: који, чији, какав, колики, ко, шта, где, куда, одакле, кад, колико, што.

Упознао сам девојку која ми се много свиђа.

Односне реченице могу да врше функцију атрибута, субјекта и објекта. Односне реченице се одвајају запетом када су у инверзији. Када је односна реченица иза главне и тесно је повезана са именицом коју ближе одређује, не одваја се запетом.


Поредбене (начинске) реченице


Поредбене (начинске) реченице су зависне реченице које означавају начин вршења радње главне реченице поређењем по једнакости или неједнакости.

Обележја: како, као што, као да, него што, него да, но што.

Дошао је кући као да га вијају.

Више сам се уморио решавајући задатке него да сам цео дан копао.


Месне реченице


Месне реченице су зависне реченице којима се означава место вршења радње предиката главне реченице. Имају месно значење и функцију прилошке одредбе за место. Добијају се на питање Где? Куда?. Обележја: где, куда, одакле, овде, ту, тамо, овамо, туда.

Летоваћу где је најјефтиније.

Школу сам завршио тамо где сам и живео.


Временске реченице

Временске реченице су зависне реченице којима се означава време вршења радње предиката главне реченице. Имају временско значење и функцију прилошке одредбе за време.

Обележја: кад, док, пошто, након што, чим, само што, тек што, пре него што, откад, откако.

Док учим, мора бити тишина.

Пошто завршим учење, укључим компјутер.

Кад изађем, сто остане распремљен.


Узрочне реченице


Узрочне реченице су зависне реченице које казују узрок вршења радње главне реченице. Добијају се на питање Зашто?. Обележја: јер, зато што, пошто, што, будући да, како. Обављају функцију прилошке одредбе за узрок.

Награђена сам летовањем на мору јер сам положила испит.

Будући да је хотелски смештај скуп, летоваћу под шатором.


Последичне реченице

Последичне реченице су зависне реченице које казују последицу вршења радње главне реченице. Обележја: да.

Толико је био срећан да је певао целог дана.

Представа је тако добра да сам била пријатно изненађена.

Последичне реченице увек долазе иза главне реченице и никада се не одвајају запетом.


Допусне реченице


Допусне реченице су зависне реченице у којима се исказује нека сметња за остварење радње главне реченице, али се радња главне реченице врши без обзира на ту сметњу. Обележја: иако, мада, премда.

Иако је падала киша, отишли смо у шетњу.

Мада је било мраза, воће није страдало.

Ако се допусна реченица налази испред главне, онда се одваја зарезом.


Условне (погодбене) реченице


Условне (погодбене) реченице су зависне реченице које казују услов за вршење радње главне реченице. Обележја: ако, уколико, кад, да, или речцом ли. Врше функцију одредбе услова.

Ако будеш редовно учио, добићеш петицу.

Кад бих редовно тренирао, постигао бих потребну брзину.


Намерне реченице


Намерне реченице су зависне реченице које казују намеру, циљ или сврху вршења радње главне реченице. Обечежје: да и како. Врше функцију одредбе циља.
Учили смо много да бисмо положили испит.