29.тест

Прочитај део чланка из часописа Даница. Потом, на основу текста, поред сваке тврдње у табели напиши да ли је тачна или нетачна.
Од 27. јануара 2012. године Србија поред домена „rs” има и други национални ћирилички домен „СРБ”. Предности ћириличког домена огледају се у томе што у српској ћирилици једном гласу одговара једно слово и адреса „СРБ” домена ће се изговарати управо онако како је написано. Слоган кампање за популаризацију „СРБ” домена је „Линкуј као што говориш”. За првих шест месеци 2012. године у Србији је било регистровано 4.000 „СРБ” ћириличких домена. Интернет је постао важан медиј, и за српски језик и писмо битно је да се на њему користи ћирилица.
Означи тачне тврдње.

Прочитај одломак из књиге Емоције Зорана Миливојевића и одговори на постављено питање.
Осећање смешног јавља се и у односима симпатије и у односима антипатије. Када постоји симпатијски однос, субјект се смеје заједно са другим, а када постоји антипатијски однос, субјект се смеје другоме.1
1Могуће је смејати се другоме и у симпатијском односу, али тада постоје два услова: особа жели да јој се смеју (на пример комичари и имитатори) и предмет смешног је понашање oсобе, а не њено биће. Означи тачан одговор.
Који су подаци дати у фусноти?
Подаци о:

Прочитај одломак из романа Сјај звезда на плафону Јухане Тидел. Изабери у тексту реченицу коja се може изоставити а да се притом не промени основни смисао одломка. Јена успева да пропусти прилику, коју, заправо, увек пропушта. Прилику да се упозна са Захеом на месту за паркирање бицикала. То место је прошле године њен комшија средио тако да се једва могло препознати. Наиме, она је замишљала како ће једном пред зграду да стигну у исто време, можда накратко и да возе заједно, можда да изаберу исто место за бицикл, можда да се сударе бициклима, или не баш да се сударе, али да се макар мало додирну точковима.

Често се људи позивају на свој ауторитет. Прочитај шта о томе кажу психолози па одреди ко су особе са ауторитетом.
Ако бисмо користили најчешће погрешно мишљење или уверење о томе како изгледа неко за кога кажемо да је ауторитет, следио би овакав опис: неко ко је озбиљан и строг, подигнуте главе, правог и чврстог тела, занесен у „научне мисли”, зна одговор на сва питања и жели да његово мишљење увек буде уважено, а од кога врло често и зависимо. Ауторитет нам могу бити родитељи, браћа и сестре, рођаци, пријатељи, професори, али и друге јавне личности, као што су научници и политичари. Да бисмо неког назвали ауторитетом, он то мора заслужити, уживати углед и на угледу засновану вредност. Дакле, мора да постигне нешто значајно и важно, мора поседовати вредности које су друштвено цењене и поштоване, мора имати чврстину и постојаност, мора знати да цени и поштује друге. Прави ауторитет је пре позив да се „буде такав” него притисак да се ради или живи тако како би ауторитет желео. (Ружица Обрадовић, Сос за тинејџере) Особе са ауторитетом су:

Прочитај текст и одговори на питање.
Чини добро − вратиће ти се! Флеминг је био сиромашан шкотски сељак. Једног дана, док је радио у пољу, зачуо је вапаје за помоћ који долазе из оближње мочваре. Тамо је, до струка у црном муљу, био престрављени дечак, који је вриштао и борио се како би се ослободио. Фармер Флеминг је спасао дечака од споре и застрашујуће смрти у блату мочваре. Следећег дана отмена кочија појавила се у дворишту скромне Флемингове куће. Отмено обучен племић сишао је из кочије и представио се као отац дечака кога је фармер дан раније спасао. „Желим да вас наградим”, рекао је племић. „Спасили сте живот мом сину!” „Не, не могу то да прихватим”, одговорио је поносно шкотски сељак, одбијајући понуду. У том тренутку фармеров син се појавио на улазним вратима куће. „Да ли је то ваш син?”, упитао је племић. „Да”, поносно је одговорио фармер. „Имам предлог за вас”, рече племић. „Допустите ми да му пружим образовање какво ће и мој син имати. Ако је на свог оца, он ће, без сумње, израсти у чoвека на кога ћемо обојица бити поносни.” И то је и учинио... Син сељака Флеминга, Александар Флеминг, похађао је најбоље школе и у року дипломирао на Медицинској академији „Ст. Марус” у Лондону. Постао је познат широм света као проналазач пеницилина. Много година касније, син оног истог племића кога је спасао фармер Флеминг, добио је тешку упалу плућа, која је у то време била исто што и смртна казна. Оно што му је у том тренутку спасило живот био је – пеницилин. Питате се како се звао тај племић? Лорд Ландорф Черчил! А како се звао његов син? Винстон Черчил! Ко је био Александар Флеминг и по чему је био познат?

Прочитај одломак из текста о музичару Џиму Морисону и његовој групи The Doors и на основу датих података закључи да ли је тврдња тачна или нетачна. Џејмс Даглас Морисон (James Douglas Morrison) рођен је у Мелбурну на Флориди 8. децембра 1943. године, у породици с дугом војничком традицијом. Његов отац је служио земљи у којој су рођени и он и сви чланови његове породице – био је контраадмирал у америчкој морнарици, а млади Џејмс, звани Џим, као да је посветио живот борби против свега у шта су га код куће учили да безрезервно верује. [...] До друге године факултета Џим је остао уз породицу на Флориди, а 1964. уписује се на Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу (UCLA), где је дипломирао на Одсеку за позоришну уметност. [...] Тражећи име за своју нову групу, Џим Морисон посегао је за књигом Врата опажања (Тhe Doors Of Perception) Олдоса Хакслија, једног од најомиљенијих писаца тог времена. Како је књига свој назив дуговала и речима Вилијема Блејка („Ако се врата опажања прочисте, све ће се човеку указати онаквим какво јесте – бесконачно.”), одлучио се да бенд озваничи именом The Doors, односно именом Врата. Новоосновани састав убрзо је уговорио прве свирке захваљујући ватреној подршци пријатеља с факултета, који су власнике клубова срчано убеђивали како ће група привући бројну публику. (Дејан Цукић, 45 обртаја) Изабери тачне тврдње:

Прочитај текст и пронађи у њему цитат.
Дворани су у свему имитирали Луја XIV. Они су били оно што је Луј XIV хтео: сјајно опремљене, помало смешне и извештачене краљевске лутке. Луј XIV био је више од тога. Ако ми не верујеш, поновићу један део из писма које је написао свом унуку пре но што је преузео краљевску власт у Шпанији: „Сву своју пажњу посвећуј владарском послу. Пре него што донесеш одлуку, најпре добро послушај сваку страну.” И то су стварно била начела француског краља Луја XIV, сазданог од чудне мешавине сујете, љупкости, расипништва, достојанства, безобзирности и вредноће. (Ернест Гомбрих, Кратка историја света за младе)

Прочитај одломак из дела Књига за сваког дечака Виолете Бабић. У њему се налази једна реченица која није у вези с темом текста. Означи ту реченицу. Млади и алкохол Шта је то што младе привлачи алкохолу? Да ли је то разлог што одрасли пију, или то што твој омиљени глумац на фотографијама у новинама често држи чашу у руци, или што се на свим прославама и журкама наздравља и опија? Или је привлачно то што је алкохол забрањен за младе испод 18 година. Можда је, ипак, најбитнија породица. Све срећне породице личе једна на другу. Тинејџер из породице у којој се пије пре ће пробати алкохол од оног чији родитељи не купују алкохолна пића.

Прочитај текст, а потом одговори на захтев.
Име и презиме
Лично име увек долази испред презимена, нпр. Петар Васић; обрнути поредак (Васић Петар) треба примењивати само у списковима, где је неопходан због азбучног реда. Мушка презимена се морају мењати по падежима као и имена (за Петра Васића, с Петром Васићем, не за Васић Петраи сл.). Ако истом презимену претходе мушка и женска имена, презиме ће бити непроменљиво једино ако је женско име на последњем месту: од Гордане, Петра и Бранка Васића; од Петра, Бранка и Гордане Васић. (Иван Клајн, Речник језичких недоумица)
Означи тачне тврдње.

Прочитај текст Драгише Живковића о мемоарима и дневнику. На основу текста, закључи које су тврдње тачне. Две специјалне врсте аутобиографије јесу мемоари (успомене) и дневник. Обе припадају истој, књижевнонаучној врсти. У мемоарима је писцу стало колико да исприча свој живот, толико и да опише време и средину у којој је живео и радио. Дневник представља белешке које су записиване из дана у дан, а циљ им је исти као и у мемоарима. Главна разлика између мемоара и дневника је у томе што су мемоари писани по сећању, обично при крају живота писца, а дневник се пише под свежим утисцима дневних догађаја. У нашој књижевности познати мемоари и дневници су: Мемоари Проте Матеје Ненадовића, Биљешке једног писца Симе Матавуља и други.