Породица Делгадо (8. и 9. епизода)

Јелена Павловић, ученица 7. разреда, написала је низ сценарија за серије . Сада ћемо вам представити одломак из сценарија Породица Делгадо. Јелена вешто оживљава јунаке ове приче. Одлично се служи дескрипцијом, нарацијом, дијалогом и монологом како би што верније приказала породицу Делгадо. Ову четворочлану породицу чине мајка Изабел, отац Хуан и ћерке тинејџерке, Ема и Луција.

8.епизода:”Ипак срећа није за нас”

У седам сати ујутру све станаре прободи бушилица и сви се окупе испред локала у својој згради одакле потичу звуци радова. Породица Делгадо је стигла последња ,сви су већ били окупљени.

-Шта раде ови?- упитао је Хуан.

-Ако ти не знаш као председник ове зграде, како ми да знамо?-упитала је Луција.

Хуан је уздахнуо и пришао радницима.

-Извините, шта то радите?-љубазно је упитао Хуан.

-Видите ваљда!-дрско је рекао један од радника,а онда се загледао у Хуана.

-Мада,стари сте, можда Вам је вид ослабио…

-Ко је стар?!-избезумио се Хуан, а Ема је притрчала младом раднику.
-Реци нам шта ће овде да буде? -упита Ема.

Тај радник је прогутао кнедлу и зурећи у Ему изговорио:
-Лутрија.

/…/

Пар дана касније, отворила се лутрија…

-Идем да купим један листић, можда нам се посрећи па добијемо.- рекла је Исабел Хуану, а затим отишла.

У лутрији је затекла Маите,Ракел и Уцкера.

-Нисам знала да је пола зграде овде…-прокоментарисала је Исабел,а затим стала иза Уцкера који је био задњи у реду, а затим га погледала.-Зар не би требало да си на послу?

-Ја јесам на послу. – објаснио је Уцкер. -Све што је у згради мој је посао, а пошто је и ово у згради, ја сам на послу.

-Аха.-климнула је Исабел.

Неколико сати касније…

-Хуане,добили смо на лутрији!!!! -улетала је Исабел.

-Молим?- подигао је обрве Хуан.

-Добра шала.-рекла је Ема.

-Није шала!-подигла је листиц Исабел.-Ево га листић!

Сви су устали да виде листић, а када су се уверили да је прави, почели су да скачу од среће.

-Богати смо,богати!- узвикивала је Ема.

-Јааааао,не могу да верујем!-радосно је рекла Луси.

-Ни ја!-узвикнуо је Хуан.-Али, стварно је!

Исабел је купила бунду себи и још неке ствари.Бунду је решила одмах да обуче, па ју је Маите приметила када су се сусреле на степеницама.

-Опа!-узвикнула је Маите.-Делгадова се обновила! Одакле ти паре?

-Шта те брига?-намрштила се Исабел.

-Све нас занима ваш приватни живот.-накезила се Маите.

-Онда сазнајте сами,ја вам неђу ниста рећи.-насмешила се Исабел,а затим заобишла Маите и отисла у свој стан.

Када им је показала ста је купила, Хуан је рекао:
-Али ми нисмо подигли паре од лутрије.

-Нема везе,подићи ћеш.-рекла је Исабел.-Неће нигде побећи!

Луси и Ема су биле у шопингу и куповале све што им се свидело, а то је заиста било много одеће.

-Узећу и ону розе хаљину.-рекла је Луси.

-Ја ћу бели шорц.-рекла је Ема и тако се куповина наставила…

-Стварно сте претерале!-рекла је Исабел када је видела шта су све купиле.

-А ти ниси са својом бундицом? – иронично је упитала Луси.

-Наравно да нисам! – одмах је рекла.

-Идем сад да подигнем тај листић, ред је.-устао је Хуан,а затим отишао.

После сат времена, Хуан се вратио.

-Јеси ли подигао паре?-упитала је весело Исабел.

-Јесам,у мислима. – снуждено је сео на тросед.

-Зашто?-намрштила се Луси.

-Зато што је лутрија лажна. – објаснио је Хуан.Неки преварант је отворио лутрију и сви листићи су лажни, као и све. Ови из праве лутрије су ми се захвалили на пријави, још сутра ђе их иселити одатле.

-Ипак срећа није за нас.-тужно је уздахнула Луси.

-Једно глупо питање.-јавила се Ема.-Од чега ђемо да платимо све оно што смо купиле? Бојим се да не може да се врати,пошто смо веђ носиле.

-На то сам заборавио!-Хуан се ударио по челу.

-Баш си морала да га подсетиш!-прекорила ју је Исабел.

9.епизода:”Штедња”

“Рекао сам да штедите!”-подвикнуо је Хуан својим ћеркама које баш и нису слушале то. ”Када се купате брзо завршите,не палите светло и да, купате се хладном водом. Не купујте ништа себи, чак ни слаткише.Купку трошите најмање што можете, као и шампон.У школи пишите стиснуто да бисте што касније мењале свеску. Књиге чувајте као очи у глави да се случајно не би поцепале, јер ће онда она ваша клемпава разредна да тражи да купите нове. И да, нема ужина. Ионако сте подебеле, поготову ти Ема.”

-Ја дебела?-раширила је очи Ема.Тата, стварно си претерао.

-Ја нећу да живим као у затвору.-намрстила се Луси.

-Зар треба да подсећам ко је крив за то?!-подигао је обрве Хуан.

-Мама.-одговорила је Ема.

-Ја??-зачудила се Исабел.-Зашто ја??

-Због твоје бунде ми морамо да гладујемо.-објаснила је Ема.

-Због моје бунде или због ваших хаљиница?-ироницно је упитала Исабел.

-Због твоје бунде.-климнула је Ема.

-Како год, сад немамо пара.-смиривао је Хуан. -И оно што смо имали,морали смо да дамо за рачуне,тако да смо сада на нули.

-Ах!-уздахнула је Луси,а затим устала и отишла, исто као и Ема.