МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

Среда 24. април 2013.
19:00
СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР – МАЛА САЛА

Живот и (ауто)фикција, други у циклусу разговора поводом обележавања јубилеја
Учествују: Мило Ломпар, Горана Раичевић и Радован Поповић
Приредила:Весна Капор

„Где сам све био, и шта све нисам радио…“

„Судбина Милоша Црњанског била је волшебна и страдалничка, а књижевни опус обележио је српску књижевност, дао јој непоновљив печат и боју.
Суматраизам као животни поетски кредо, заправо веровање да су све ствари на свету повезане и да се „ негде на далеким острвима дешавају ствари које смо, можда, ми урадили“, постаје концепт који покрива најважнија места савремене авангардне уметности. Од Дневника о Чарниојевићу, преко Лирике Итаке, од Прича о мушком преко Сеоба и Романа о Лондону, паралелно са мењањем места боравка провлаче се трагови и мотиви аутобиографског. Лакоћа бележења света са најдубљим реминисценцијама и рефлексијама интимистичког, занос и носталгија која преплављује читаоца, у било којој форми Милошевог писања, чине ванвремену осу српске књижевности.“

Милош Црњански

СУМАТРА

Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи,
снежни врхови Урала.

Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток,
место њега, румено тече!

По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала, као,
из завичаја, трешње.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда и
ледене горе, благо, руком

Београд, Браће Недића 29, 1920.

СУМАТРА