Прочитај текст. Обрати пажњу на то због чега аутор у њему користи термине.

Постоје, у ваздуху који дишемо, такозвани инертни гасови. Носе необичне грчке називе ученог порекла који значе „Нови”, „Скривени”, „Неактивни”, „Странац”. Заправо су толико троми, толико задовољни својим стањем, да не учествују ни у једној хемијској реакцији, не комбинују се ни са једним другим елементом, и баш због тога су вековима били незапажени: тек 1962. године, један хемичар, после дуготрајног и надљудског труда, успео је да примора „Странца” (ксенон) да се накратко сједини са изузетно грамзивим и живахним флуором.[...]

Оно мало што знам о својим прецима, зближава их са овим гасовима. Нису објективно сви били инертни, јер им то није било дозвољено: били су, односно морали су да буду, прилично активни, пре свега да би зарадили за живот, а и зато што је владало извесно морално начело према којем „онај ко не ради, не једе”; али су несумњиво били инертни у души, расположени за непристрасно мудровање, проницљив разговор, елегантну расправу, узвишену и неосновану.
(Примо Леви, Периодни систем)

Аутор у овом тексту користи термине да би:

Прочитај текст који се односи на књигу Дечји кувар Катрин Либо. Одреди којој врсти неуметничког текста он припада.

Зашто креативност не бисте показали и у кухињи? Желите ли да ваша деца постану спретни кувари? Уз помоћ рецепата у сликама, које приказују сваки део поступка припремања хране, ваши мали кувари ће с лакоћом зготовити чорбу од парадајза, шпагете, сладолед у облику кловна и друге чаробне специјалитете.

Текст је:

Прочитај текст. У тексту постоји фуснота.

Војислав Илић је наш први песник модерне, парнасовац1, који је у последњим годинама певања наслутио симболизам. Својом поезијом утицао је на српске песнике с краја XIX и почетка XX века.
Пут којим је Војислав Илић дошао до свог песничког израза био је посебан. Он се није угледао на неког од тадашњих француских песника – парнасоваца, јер су интересовања за парнасовце, први преводи и коментари њихове поезије код нас наступили касније. Учитељи Војислава Илића били су руски песници романтизма.

____
1Парнасовци – (назив узет према брду Парнас у Грчкој, које је по предању било место бога Аполона и његових девет муза, заштитница уметности и науке) представљају групу песника који су сарађивали у заједничким збиркама под насловом Савремени Парнас, од којих је прва објављена 1866. године у Француској.

Допуни реченицу: Коришћење фусноте најчешће је одлика _____________ стила.

У ком делу књиге можеш пронаћи списак појмова и бројеве страна на којима су ти појмови употребљени?

Прочитај понуђене текстове. На основу датих података закључи која је тврдња тачна .

Путницима који користе градски превоз за израду повластице за превоз потребно је:

За запослене: оверена потврда од предузећа у којем је особа запослена, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде карте. Месечна маркица за ову категорију путника може се купити само организовано преко предузећа – не може да је купи појединац. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За пензионере: фотокопија личне карте, чек од последње пензије, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде повластице. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За ђаке: потврда која се преузима на киосцима ЈГСП или интернет страници предузећа, попуњена траженим подацима и оверена у школи, једна фотографија особе за коју се израђује повластица, новац за трошкове израде повластице и здравствена књижица или лична карта на увид. Захтеви за израду повластице предају се на киосцима за продају маркица. Цена израде повластице је 560,00 динара.

За незапослене грађане: фотокопија личне карте, једна фотографија особе за коју се израђује повластица и новац за трошкове израде повластице. Цена израде повластице је 560,00 динара.

Које су тврдње тачне?

Прочитај наведене текстове и одреди шта се може сазнати из оба текста.

Текст 1
Медвед је медвед зато што је „медојед”, што једе мед. Зна се да медвед није само медојед; кад нема меда, он је „свејед”: биљојед и месојед. Па ипак, медвед је у свим словенским језицима назван по меду, који од све хране највише воли да једе. А у старој постојбини Словена, тамо у шумама иза Карпата, тамо је било много меда. Није само медвед – медвед. И човека понекад назову медведом – ако је крупан, или ако је груб, неспретан, трапав, трунтав и незграпан.

Текст 2
Медвед ијек. медвјед (дијал. ијек. међед) м 1. зоол. у мн.: породица сисара Ursidae, крупне звери здепастог, незграпног тела, густог кудравог крзна, ситних очију, малих ушију, кратког репа и снажних канџи на прстима, чије различите врсте живе највише у шумама Европе, Азије и Америке (у нашим крајевима мрки медвед Ursus Arctos). 2. фиг. презр. незграпан, трапав, одн. неотесан, ограничен, глуп човек.

Из оба текста може се сазнати:

Прочитај кратке одломке из биографија Иве Андрића, Јована Дучића и Милана Ракића. На основу датих података закључи да ли је тврдња у табели тачна или нетачна.

АНДРИЋ, ИВО (1892–1975) сматра се најзначајнијим српским писцем XX века. Рођен је у близини Травника, а детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Сарајеву, а студије у Грацу. У раздобљу између 1921. и 1941. радио је у дипломатској служби, у представништвима у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину.

ДУЧИЋ, ЈОВАН (1872–1943) био је песник, есејиста и путописац. Преокрет у његовом животу настао је 1899, када је напустио Мостар и отишао на студије у Женеву. Након завршетка студија улази у дипломатију. По избијању Другог светског рата одлази у САД, где је и умро. Имао је жељу да буде сахрањен у родном Требињу. Tа његова жеља је испуњена тек 2000. године.

РАКИЋ, МИЛАН (1876–1938) потиче из угледне београдске породице, у којој је рано стекао широко образовање и из које је понео интелектуалне склоности. Студирао је право у Паризу, а по повратку у земљу убрзо је ушао у дипломатију. Био је у дипломатској служби у Приштини, Скопљу, Солуну, Копенхагену, Софијии Риму.

Означи тачне тврдње.

Желећи да задиви уредника дневних новина, младић на пракси је за рубрику Догодило се у нашем граду написао краћи текст о збивању у аутобусу. Међутим, уредник је одбио да објави текст и прекорио је младића зато што је писао неодговарајућим функционалним стилом.

У време кад се ружичасти прсти зоре почну да осипају борама, ја попут брзе стреле улетех у један аутобус моћна стаса и с очима побеснелог бика који је ишао кривудавом стазом. Одједном осетих, соколовим оком и чулом Индијанца у ратној заседи, присуство једног младића чији је врат био дужи од врата брзоноге жирафе, а чији је меки филцани шешир био украшен плетеном траком. Нечисте душе и уста окужених јефтином пастом за зубе, младић се обрати другом путнику: – Има се утисак, знате, да ме намерно газите по ногама!
(Рејмон Кено, Стилске вежбе)

Чиме се одликује одбијени текст?

Означи текст који је пример за техничко приповедање.

Погледај страницу књиге и одреди ком делу књиге припада.

Пековић, Слободанка, „О клетви”, Расковник, Београд, лето 1970.
Пермяков, Г. Л. (ред.), Паремиологические исследования, Москва 1984.
Петровић, А., Деца у схватању нашег народа, Библиотека ЦХЗ, Београд 1940.
Петровић, В. К., „Неколико листића из народне педагогије”, Учитељ 3–5,
Београд 1897–1898.
Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи СЕЗ, 26, САН, Београд
1948.
Петровић, П. Ж., „Крсно име”, у: О крсном имену (Зборник), „Просвета”,
Београд 1985.
Пећо, Љ., Обичаји и веровања из Босне, СЕЗ, 32, СКА, Београд 1923.
Пенушлиски, К., „Наречниците во македонското народно творчество”,
Работата на 13. конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија, Скопје 1968.
Pešić, Radmila i Nada Milošević-Đorđević, Narodna književnost, „Vuk Karadžić”,
Beograd 1984.
Пирх, О. Д., Путовање по Србији у години 1829, „Просвета”, Београд 1983.

Наведена страница је део: