Прочитај стихове Милована Данојлића и одреди основни мотив у њима.

Шљива се буди крајем априла,
Развија широка, пребела крила,
На крају села, уврх голети,
Она се спрема да полети.
– Ал’ заспи. Пробуди се тек у јуну,
И осети: крошњу, тешку и пуну.
Клонуле, повијене, гране се муче.
Криве се стабла, ко во сред вуче.

Основни мотив у овим стиховима јесте:

Који облик казивања препознајеш у датом одломку?

С друге стране, њена писма!... они могу помислити да их имам при себи. Могли би ме изненадити у њеној соби па ми их одузети. Имаћу да се носим с двојицом, тројицом или четворицом, шта знам ја? Но где да траже те људе? Где ће у Паризу да нађу поверљиве слуге? Та они се боје суда... Доврага! Кејлиси, Кроазној, Лизи ће се и сами латити тог посла. Може да их намами овај моменат и блесав изглед који ћу имати кад ме опколе.

Прочитај одломак из приповетке Човек који је јео смрт 1793. Борислава Пекића. Одреди на ком се месту налази јунак овог одломка.

Jeднe сe вeчeри, пo зaвршeнoм пoслу, умeстo у пoткрoвљe нa спaвaњe, упути прeдгрaђу Saint-Antoine.
Био је млак, пљуском овлажен јесењи сумрак, тек прожет жутилом првих фењера. Ваздух је густ, тежак за дисање. Али, коса, калдрмисана уличица, у којој живи његова породица, још је пуна света.
Тај свет разговара, довикује се, смеје сe...
А он је последњи смех слушао кад је судија Belleville с великим даром запажања описивао како су неком Бесном на губилишту спале панталоне. Седео је у Палати правде, као у мртвачници, у мртвој канцеларији, над мртвачким Протоколом и замишљао да је и Париз умро, да је мртав колико је то био он, да се његовим улицама не чује ништа осим шкрипе осуђеничких двоколица, бубњева добоша Националне гарде и фијука гвоздене брадве.
А Париз је живео! Париз је уживао! Париз се смејао!

Јунак се у овом одломку налази:

Прочитај народну песму Успаванка и песму Очију твојих да није Васка Попе. Одреди мотиве који се појављају у обе песме.

Успаванка
Разапела сам љуљку под шљивом
и детету је добро...
Киша пада, окупа га.
Лишће слети, покрије га.
Коза прође, подоји га.
Ветар дуне, уљуља га.
Спавај, сине, мирно спавај,
слушај мајку и не плачи

Очију твојих да није

Очију твојих да није
Не би било неба
У слепом нашем стану
Смеха твога да нема
Зидови не би никад
Из очију нестајали
Славуја твојих да није
Врбе не би никад
Нежне преко прага прешле
Руку твојих да није
Сунце не би никад
У сну нашем преноћило
Подвуци мотиве који се јављају у обе песме.

Који облик казивања препознајеш у датом одломку?

Ту се на широким тезгама или на каменим степеништима продаје цвеће, само цвеће. Нарочито падају у очи велики бели и шарени сунцобрани и под њима продавачице, лепе и насмејане, са живахним покретима.

Који облик казивања препознајеш у датом одломку?

Са оближњих и удаљених гумана допирали су и губили се у лугу звуци вршидбе, вика гонилаца, фијукање бичева, чекетање ветрењача. Село, угојено од жетве, притајило се под септембарском свежом јаром, пруживши се над Доном као бисерна змија преко пута.

Који облик казивања препознајеш у датом одломку?

Ми имамо кума, Благоја бакалина. Ранијих година, док сам ишао у основну школу, та бакалска радња била је за мене права страст. За време школског распуста одлазио сам сваког дана у његову радњу; ту сам стајао по страни и дуго гледао како се купује и продаје.

Прочитај стихове из песме Ја сам стена Ђуре Јакшића. Означи стих у којем препознајеш ономатопеју.

У ноћима смрти страшне
На раме ми птице слећу
И злослутним гракћу гласом:
Пакост, злобу и несрећу...

Прочитај стихове из песaмa Моја љубав, Јабланови и Чежња Јована Дучића. У којим стиховима постоје све три стилске фигуре: ономатопеја, епитет и поређењe?

Прочитај стихове из песме Морска врба Јована Дучића. Пронаћи стихове у којима се налази ономатопеја.

Сама врба стоји над морем, врх света,
Расплела је косу зелену и дугу,
Наличи на нимфу која је проклета,
Да постане дрво и да шуми тугу.