Ком књижевном роду припада дело из којег је узет наведени одломак?

У тој дубини, плавој
И без руба,
Тражио сам, већ давно,
Голуба.

Ал све што се изнад дигло −
Нестало је.
Горе су још само плаве
Боје.

Ком књижевном роду припада дело из којег је узет наведени одломак?

Али се деси да Мали Принц, пошто је дуго корачао по песку, камењу и снегу,
најзад пронађе неки пут. А сви путеви воде ка људима.
− Добар дан! − рече он.
Био је то врт пун расцветалих ружа.
− Добар дан − одговорише руже.
Мали Принц их погледа. Све су личиле на његову ружу.
− Ко сте ви? − упита их запрепашћен.
− Ми смо руже − рекоше оне.
− Ох! − рече Мали Принц...

Означи песме које припадају ауторској књижевности.

Означи назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

Знам,
мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје…

Подвуци назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

ПРВИ СЛУЖБЕНИК: (Поспано, отежући) Подне, а смрачило се... (зевање) стуштило се,
а нема ни ветра... Бар да киша хоће да падне... (зевање) досадно... досадно... досадно...
(Пауза) Еј! Је л’ теби досадно?
ДРУГИ СЛУЖБЕНИК: (Буновно) А? Изволте?
ПРВИ СЛУЖБЕНИК: Шта изволте?
ДРУГИ СЛУЖБЕНИК: Ја мислио нека странка. (Зевање) Колико је сати?

Означи назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

– Порфирије! – викну дебели кад угледа мршавог. – Ама јеси ли ти то? Драги мој! Откад
се, човече, нисмо видели!
– Господе! – зачуди се мршави. – Миша! Друже мој! Откуд ти?
Пријатељи се трипут пољубише и погледаше један другог очима пуним суза. Обојица су били пријатно изненађени.

Означи назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена
има право кад зактева да је муж љуби.
ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим.
ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева,
пак да јој чини по вољи.
ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господара.

Означи назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане. Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта ће то рећи!”, јер таквог скептика као што си ти, мало је. Сад ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.

Означи назив књижевног рода којем припада дело из којег је наведени одломак преузет.

БЕНВОЉО: Будале! Себи руке!

Не знате шта чините. Мач увуц’те!

(Удара по њиховим мачевима)

(Улази ТИБАЛДО)
ТИБАЛДО: Шта витлаш мач међ’ овцама без овна?

Окрени се, па погледај, Бенвољо,

У очи смрти сопственој.

Ком књижевном роду припада дело из којег је узет наведени одломак?

Као златне токе крвљу покапане,
Доле пада сунце, за гору, за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,
Та најбољи витез паде са бојишта!
У срцу се живот застрашеном таји,
Само ветар хуји... то су уздисаји...
А славуји тихо уз песмицу жале
Не би ли им хладне стене заплакале