Дани пред нама….

Дани пред нама…. (М.Н. 8.разред)

Крај школске године. Крај осмогодишњег школовања. Крај утабаног , сигурног и безбрижног живота. Крај свакодневног виђања са тридесетак драгих лица из школских клупа. Много “крајева“ доноси тугу, сузе, страх и неизвесност.

Неких ствари, догађаја и доживљаја никада више неће бити. За собом остављамо један живот . Налазимо се на раскрсници. Постављамо себи питања где сада, шта сада, зашто крај овако брзо. Сећамо се првих школских дана. Јуче смо били прваци и дечаци су нас вукли за кикице и репиће. “ Зашто, све што је лепо има крај? “ У глави ми се мотају стихови тужне песме у којој доминира мотив пролазности свега у животу. Свима нам је тешко. Хвата нас паника од несигурног сутра. Крај је неизбежан. Пролазност живота је неминовна. Али, да нема краја не би било ни почетка. Ми смо сада на једном новом почетку.

Осећам да сам на прекретници. За собом остављам нешто прелепо. Са собом носим успомене. Остављам драге пријатеље које сам стекла током свих ових година. Свесна сам да ће многи од њих остати у прошлости, али се надам да ће ми најдражи остати пријатељи чак и када будемо хиљадама километара растављени једни од других.

Промене, све те промене. Живот је састављен од мноштва промена.

Цела моја генерација сада пролази кроз сличне дилеме, муке и размишљања.Ми једни друге разумемо и зато нам је лакше. Ми желимо да успемо . Желимо да остваримо своје жеље, маштања и снове. Јуримо им у сусрет. Да ли ћемо успети или не , то сада не можемо знати. Време ће показати. Нама остаје да тугујемо због једног краја , да се радујемо новом почетку и да се надамо да ће нас послужити срећа да остваримо оно о чему смо увек сањали и маштали. Нови живот зове….